Leonor Fini je rođena 30. Avgusta, 1907.u Buenos Ajresu, Argentina, od oca argentinca, slovenskog porekla i majke italijanke sa kojom posle razvoda roditelja odlazi u Trst u kojem provodi mladost, kao i u Milanu, da bi početkom tridesetih godina prošlog veka otišla u Pariz, u vreme kada je Pariz bio centar avangardne umetnosti, bastion liberalnog duha i stvaralaštva, kojem je dala svoj višestruki doprinos. Bila je deo neformalne umetničke komune u kojoj su se okupljali Pol Elijar, Maks Ernest, Dali, Pikaso i Anri Kartije Breson čija najčuvenija fotografija je njen obnaženi akt. Bavila se likovnim stvaralaštvom, dizajnom, grafičkim ilustracijama, kostimografijom i napisala tri romana.

U njenom brojnom društvu su bili i značajni pisci kao što je Moravija, Žan Kokto i likovni umetnici kao što je Đođo De Kirko. Osoba liberalnog duha živela je u skladu sa svojim nazorima, sa četom persijskih mačaka koje je obožavala i više partnera od kojih je jedan, po pravilu, trebalo da bude pre svega ljubavnik, a drugi prijatelj.

Glavni motiv njenih nadrealističkih likovnih dela su žene, svinge i mačke, stilizovane u ezoteričnoj ekspresiji onoga što je izraz njihove suštinske prirode. Lucidne su njene ilustracije knjiga autora koji su u bliskom mikrokosmosu kao što su Bodler, Edgar Alan Po, i erotske novele "priča o O", Polin R.

Prema uvidima koje su dati pojedinim medijumima na Zemlji su prisutni pripadnici "mačje rase" koju čine hibridna stvorenja koja su specifični primerci, naizgled ljudskog roda, koji predstavljaju neku verziju sebe iz prošlosti, s obzirom da su bića iz budućeg ciklusa razvoja ljudskih jedinki. Njihov povratak u jednom segmentu sopstvenih multiplikovanih ličnosti vezan je za njihove posebne zadatke koji su posredno ili neposredno na pravcu napredka u okviru iluzije našeg prostorno-vremenskog ambijenta. Smatramo da nije na odmet predstaviti jedno od njih i ono što je ostavila iza sebe.